Mediji o nama , Peticija , Predstavka , Predlog , Pritužba , uTIcaj

"Pravo na peticiju se ne realizuje zbog toga što ljudi ne znaju dovoljno o njemu, ili uopšte ne znaju, ili se koristi iskljucivo u politickim strankama u okviru svoje stranacke borbe. Možda ga gradani i ne koriste dovoljno zbog toga što ne postoji pravni instrument za ostvarivanje ovog prava, tacnije ne postoji sistemski zakon koji bi regulisao nacin njegovog ostvarivanja", navodi on.

Iz tog razloga YUCOM i Fondacija Hajnrih Bel organizuju radionice o ukljucenju gradana u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge, istakao je Milenkovic. "U okviru ovih radionica mi imamo formulare koje ce ucesnici popunitikako bi videli da li oni uopšte shvataju o cemu se radi. Ni ja kao pravnik ne mogu tacno da razjasnim šta je peticija, šta je predlog, šta je predstavka i da li predstavka kao takva uopšte i postoji, jer ona nigde nije ni definisana", naglasio je on.

Pored Novog Sada, ove radionice ce se održavati i u drugim vecim gradovima Srbije.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Cesto pominjana rec u našem jeziku, narocito u politickom životu zemlje je peticija,ali da li ste znali da, i pored toga što je pravo na peticiju zagaratovano clanom 56 Ustava Republike Srbije, ne postoji jasna zakonska regulativa kojom se definiše ostvarivanje ovog prava?

Tim povodom, danas je u Kragujevcu, u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM i Fondacije Hajnrih Bel, održana radionica pod nazivom „Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“.

Pravo na peticiju kao jedno od osnovnih politickih, odnosno ljudskih prava i sloboda ima dugu demokratsku tradiciju, ali u Srbiji je njegovo ostvarivanje otežano. U prvom redu zbog nepreciznog definisanja pojmova koji se cesto koriste kao sinonimi za peticiju, a u prvom redu se misli na narodnu, odnosno gradansku inicijativu koja je regulisana clanom Ustava koji se tice prava na narodnu suverenost.

Zbog ovih nejasnoca pravo na peticiju i druge predloge u praksi nema onaj znacaj koji mu daje Ustav. Postoji potreba za jasnim sadržinskim i terminološkim definisanjem ovih pojmova. Tako se, u prvom redu, mora odrediti karakter i vrsta podnesaka koji se upucuju nadležnim organima. Takode je potrebno utvrditi rokove za dostavljanje odgovora podnosiocu, ali i mere i aktivnosti koje su organi vlasti dužni da preduzmu u vezi sa podnetom peticijom ili predlogom. Izmedu ostalog, trebalo bi utvrditi i prekršajne kazne za odgovorna lica u slucaju nepridržavanja obaveza i rokova utvrdenih zakonom.

- Zakon trenutno obavezuje nadležne da na peticiju odgovore, ako se to od njih traži, ali nisu utvrdeni ni rokovi, ni broj potpisa, ni procedura po kojoj organ postupa, kao ni obaveze organa u tom odgovoru - istice za „Šumadijapress“ dr Dejan Milenkovic iz YUCOM-a.

Peticija bi trebalo da bude mnogo „relaksiranija“ forma od narodne inicijative i trebalo bi da prati, izmedu ostalog, i razvoj informacionih tehnologija. Jedan od predloga je i da se uvede internet portal preko kog bi mogle da se podnose peticije, kao što je to, primera radi, slucaj u SAD-u. Na taj nacin bi se gradani lakše i u što vecem broju motivisali da ucestvuju u kreiranju ali i sprovodenju javnih politika. Ovo je posebno važno ako se za cilj ima podizanje javne svesti da gradanin u savremenom svetu nije podanik vec aktivan ucesnik društvenog procesa, narocito na nivou lokalne zajednice.

Autor / izvor: Jelena Vaskovic

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Predstavnici nevladinih organizacija i strukovnih udruženja Niša, Beograda, Preševa, Novog Sada i Kragujevca ucestvovace u realizaciji projekta Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM-a i Fondacije Hajnrih Bel „Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“. Projekat je iniciran istraživanjem Komiteta pravnika koje se odnosi kako na zakonski okvir, tako i na prakticnu sudbinu podnetih peticija, narodnih i gradanski inicijativa, a prošlog petka održana je i prva sesija u Kragujevcu. Cilj projekta je da gradani, odnosno predstavnici udruženja u svojim sredinama, uz asistenciju i podršku YUCOM-a, sacine predloge peticija i upute ih predstavnicima lokalne vlasti. U drugom delu projekta, predvideno je da predstavnici lokalne samouprave u saradnji sa podnosiocima zahteva pronadu najbolji nacin za ostvarivanje prava na peticiju. Krajnji cilj je predlog zakona o pravu na peticiju i predlog, koji bi definisao kompletnu proceduru i obaveze vlasti i državnih organa kako bi gradani mogli i prakticno da ostvare ovo pravo.

Pravo na peticiju je osnovno ljudsko pravo takozvane prve generacije i definisano je i Univerzalnom deklaracijom o pravima i slobodama coveka i gradanina. Iako je ovo pravo definisano i Ustavom Srbije, i to u delu ljudskih i manjinskih prava, suština prava gradana na peticiju sadržana je u clanu 2 Ustava Srbije koji kao gradane tretira nosioce suverenosti. Dakle, suverenost potice od gradana i oni je mogu ostvarivati putem refernduma, narodne inicijative i preko svojih predstavnika izabranih na izborima. To prakticno znaci da gradani mogu podneti zahtev bilo kom organu na svim nivoima vlasti. S druge strane, peticija je oblik grupnog obracanja, odnosno gradani se obracaju lokalnoj samoupravi, javnom preduzecu, gradonacelniku ili predsednicima republicke i lokalne samouprave i traže da ti organi ili ustanove preduzmu meru ili radnju ili pokrenu postupak radi regulisanja pitanja ili problema koji su podržali gradani svojim potpisima.

Peticije mogu pokrenuti i pravna lica, odnosno preduzeca i preduzetnici, dok se narodne inicijative i gradanske inicijative odnose iskljucivo na pravo predlaganja zakona i skupštinskih odluka na razlicitim nivoima vlasti. Narodna inicijativa se podnosi predstavnicima republicke vlasti, a gradanska organima autonomne pokrajine i lokalnim samoupravama. Preciznije, to podrazumeva da podnesete predlog zakona sa obrazloženjem, baš kao što to radi Vlada Republike Srbije, ili predlog odluke sa obrazloženjem isto onako kako je to predvideno procedurom i statutima lokalnih samouprava. Dovoljno je da upotrebite samo jedan izraz koji nije u skladu sa pravnom praksom naše zemlje da Vlada, ili gradsko ili vece autonomne pokrajine vaš predlog odbaci.

Takode, Zakon o referendumu poredvida rigidnu proceduru, pa morate da formirate inicijativni odbor, zatim pododbore koji ce prikupljati potpise, a lokalnoj policijskoj stanici morate prijavite vreme i mesto na kome cete prikupljati potpise. Opet, imate samo sedam dana da prikupite 15.000 potpisa. Takode, ovaj zakon nije uskladen sa Ustavom koji definiše da je za narodnu inicijativu ili referndum potrebno 30.000 potpisa biraca.

Broj potrebnih potpisa biraca za gradansku inicijativu definišu i statuti gradova, odnosno autonomne pokrajine. Medutim, ono što je poseban problem u samoj proceduri je cinjenica da se od gradana traži gomila podataka. Gradani Srbije ne razlikuju se od gradana bilo koje evropske države i u principu ne vole da ostavljaju ili dostavljaju podatke o sebi. U meduvremenu je donet i Zakon o zaštiti podataka, pa se postavlja pitanje da li je u skladu sa propisima i evropskim standardima da se od ucesnika-potpisnika uzima maticni broj ili da li je potreban licni potpis svakog gradanina koji ucestvuje u odredenoj inicijativi s obzirom da su uvedena biometrijska dokumenta.

Srpska praksa pokazuje da se od gradana koji podnose peticiju traži da ispune proceduru narodne ili gradanske inicijative, što dodatno komplikuje i obesmišljava proces ostvarivanja prava na peticiju. Zvanicnih podataka koliko je peticija u Srbiji podneto, ili još važnije koliko je peticija dobilo zvanican odgovor sa bilo kog nivoa vlasti nema. Možda je razlog i to što u našem zakonodavstvu ne postoji obaveza ni jednog državnog organa ili organa lokalne samouprave da u odredenom roku odgovori na zahtev gradana, niti je precizirano šta konkretno treba da uradi ukoliko mu se gradani ili organizacije obrate peticijom.

Peticija je pismena molba, pismena predstavka ili molba grupe gradana organima vlasti ili predstavnickom telu - Skupštini grada ili Skupštini Srbije, ili svim nosiocima javne vlasti - gradonacelnicima, clanovima Gradskog veca, predsedniku Skupštine grada ili direktorima javnih preduzeca. Ustav Srbije iz 2006. godine utvrduje pravo na peticiju kao jedno od zajemcenih ljudskih prava. Ustavna odredba glasi: „Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upucuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašcenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokane samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži. Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice“ .Pravo na peticiju utvrdeno je i Zakonom o lokalnoj samoupravi, Poslovnikom Narodne skupštine, Zakonom o Vladi i Poslovnikom Vlade Republike Srbije, kao i Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. Prema Statutu grada Kragujevca gradani mogu putem gradanske inicijative predlagati da Skupština grada donese akta kojima se ureduju odrdena pitanja iz izvornog delokruga grada, ali mogu inicitari i promenu Statuta i raspisivanje refereduma. Za pokretanje gradanske inicijative potrebno je obezbediti najmanje 25 posto potpisa gradana koji imaji biracko pravo i prebivalište na podrucju na kome se predlaže odredena izmena.

Zakonom su definisane i narodna ili gradanska inicijativa, ali ni jedna inicijativa koju su podneli predstavnici nevladinih organizacija ili drugih organizacija nikada nije razmatrana. Peticijama i predstavkama bavi se i Odbor za predstavke i predloge koji je poslednji put zasedao 18. decembra 2007. godine. To je, inace, bila cetvrta sednica ovog skupštinskog tela i razmatran je šestomesecni izveštaj o zapažanju u radu clanova Odbora. O dve narodne ili gradanske inicijative vezane za Zakon o tajnosti podataka licnosti i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, koje je podržalo svojim potpisima 70.000 gradana Srbije, raspravljao je Odbor za informisanje Skupštine Srbije, ali se ni jedna nije našla ni na sednici Vlade, ni republickog parlamenta.

Kragujevcani su u poslednjih pet godina pokrenuli brojne peticije. Najpoznatije su ona o ocuvanju knjižare Svetlost, za koju su pokrenuli i gradansku inicijativu, ali prikupili i potpise odbornika za vanrednu sednicu Skupštine grada, kao i peticija kojom su gradani koji se lece u Zdravstvenoj stanici broj 4 zahtevali da ona ostane u zgradi Ureda. O njoj su se izjašnjavali odbornici Skupštine grada, ali bez obzira na važecu odluku koja je doneta pre gotovo tri godine, oko 17.000 Kragujevcana na preglede i po terapiju odlaze u iznajmljenu zgradu u ulici Janka Veselinovica. Takode, prošlu godinu obeležile su peticije za ocuvanje decijih i sportskih igrališta - kod Kraša i na Centralnoj radionici. Svojevremeno su peticijom tražili da odredena prigradska naselja udu u a zonu gradskog prevoza, a veoma brojne su bili i peticije kojima su gradani tražili asfaltiranje odredenih ulica, rešavanje komunalnih i ekoloških problema.

Samo na jednu organi lokalne vlasti zvanicno su odgovorili. Preciznije, gradonacelnik Kragujevca obecao je stanovnicima centra da ce popularno igralište kavez biti sacuvano, a potom je usledila i odgovarajuca odluka Gradskog veca.

Pravo na peticiju i predlog u Srbiji najviše zloupotrebljavaju politicke stranke, a posebno one koje su na vlasti. Ali i one koje pripadaju parlamentarnim poslanickim i odbornickim grupama. Imali smo primer da pre dve godine clanica tada vladajuce koalicije na republickom nivou organizuje peticiju, umesto da pokrene pitanje ili rešenje bilo kog problema pred nadležnim ministarstvom ili na sednici Vlade. Još bolje, neka to pitanje pokrene poslanicka grupa parlamentarne ili vladajuce partije. Posebno se zloupotrebljavaju instrumenti pritiska i kontrole koju gradani sami ili udruženi mogu da realizuju kroz lobiranje ili zastupanje pred organima vlasti, kaže dr Dejan Milenkovic, profesor Fakulteta politickih nauka i ekspert YUCOM-a.

Na pitanje da li politicke partije mogu da potroše ideje odredenih peticija, poput peticije kragujevackog ogranka Srpske napredne stranke o ocuvanju Velikog parka, Milenkovic istice da ukoliko politicke partije pokrenu bilo koju peticiju, to automatski ne znaci da je ideja o ocuvanju na primer zelene površine ili parka istrošena.

-Posebno, jer gradani imaju pravo da pokrecu inicijative i zahtevaju od organa vlasti da menja odredenu proceduru, rešava probleme ili da to ucine nevladine organizacije u njihovo ime. To je deo suverenosti koji gradanima pripada, dodaje dr Milenkovic.

Olivera ILIC

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

"Pod pokroviteljstvom Evropske komisije, Komitet pravnika za ljudska prava i Fondacija Hajnrih Bel organizuju jednodnevnu radionicu "Ukljucenje gradana u društveni i politicki život kroz kroz zastupanje prava na peticije i predloge". Radionice ce se održati u 5 gradova Srbije: Novom Sadu, Kragujevcu, Preševu, Nišu i Beogradu.

Peticija za otvaranje izložbe, Peticija za postavljanje spomen obeležja, Peticija za zabranu ubijanja životinja, Peticija protiv plasticnih kesa u Srbiji samo su neke od brojnih inicijativa na koje se cesto nailazi u novinskim naslovima. Peticija je veoma prisutna rec u našem jeziku i oznacava ono što u politickom životu zapravo i jeste – politicko, odnosno ljudsko pravo i slobodu, kako se navodi i u clanu 56 Ustava Republike Srbije.

Pravo na peticiju ima dugu demokratsku tradiciju – od Sjedinjenih Americkih Država, preko Francuske i Nemacke, pa sve do clanova 21 i 194 Mastrihtskog ugovora – i smatra se fundamentalnim ljudskim pravom. Zahvaljujuci globalnoj komunikaciji, internet vrvi od najrazlicitijih peticija i predloga.

Kakva je, medutim, sudbina peticija u Srbiji? Ko je za njih nadležan, da li se uopšte podnose, kako i kome, i kakva je potonja procedura?

Kakva je, medutim, sudbina peticija u Srbiji? Ko je za njih nadležan, da li se uopšte podnose, kako i kome, i kakva je potonja procedura?

Sve ucesnice i ucesnici treninga bice važni cinioci na putu poboljšanja jedne izuzetno važne demokratske procedure u Srbiji na ovaj nacin ce aktivno ucestvovati u njenim demokratskim reformama.

Detaljnije informacije o projektu možete naci na sajtu YUCOM-a:

http://www.yucom.org.rs/rest.php?tip=vestgalerija&idSek=8&idSubSek=19&id=23&st atus=drugi

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

U Srbiji je Ustavom zagarantovano pravo na peticiju, ali ne postoji procedura, kao ni adekvatna zakonska regulativa, smatraju u Komitetu pravnika za ljudska prava, YUKOM. Postojanje Odbora za predstavke i predloge Narodne skupštine nije od velike pomoći s obzirom da se članovi tog tela skoro tri godine nisu sastali. Nefunkcionalnost peticija u Srbiji podstakla je YUKOM da, u saradnji sa Fondacijom Hajnrih Bel, organizuje radionice o Uključenju građana i građanki u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge.

Bez prava na peticiju demokratsko društvo je nezamislivo. Ovaj vid direktne demokratije pruža pojedincu mogućnost da ostvari neko pravo bez direktnog oslanjanja na predstavnike vlasti. U Srbiji su se peticije ticale uglavnom očuvanja životne sredine. Primera radi, u Nemačkoj, na sajtu Bundestaga postoji mogućnost on line podnošenja peticije. YUKOM će, kažu u ovom Komitetu, potražiti softver za taj program ne bi li sličan sajt postojao i kod nas.

Ovo je peta radionica na kojoj se obučavaju predstavnici nevladinog sektora, ali i svi zainteresovani da svoju političku volju izraze kroz peticije i predstavke. Mišljenja građana o snazi koju peticije mogu da imaju su podeljena. Od onih koji se rado odazivaju ovakvoj vrsti inicijative, do onih sumnjičavih koji nemaju poverenja da svoj matični broj upisuju u različite evidencije.

Postojeći propisi ne obavezuju Vladu da odgovori na peticije i predloge, a predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava smatraju da je Srbiji neophodan Zakon o peticijama i predlozima.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Cilj zajedničkog projekta YUCOM-a i Heinrich Böll Stiftung-a je otvaranje dijaloga između predstavnika vlasti i građana i građanki o modelima ostvarenja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga, te priprema neophodnih promena pravne regulative

Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM i Heinrich Böll Stiftung u decembru mesecu 2009. godine započeli su projekat „Uključenje građana u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, koji se finansira od strane EU. Nakon sprovedenog istraživanja pravne regulative koja uređuje ostvarivanje ovih ustavom zagarantovanih prava, i održavanja 5 radionica sa predstavnicima nevladinih organizacija, sindikata i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, došlo se do zaključka da ne postoji pravni okvir koji reguliše ova prava, kao i da praksa postupanja po peticijama i predlozima građana pokazuje na veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti. U nastavku projekta, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung organizuju panel diskusije:

25.05.2010. godine u Novom Sadu
28.5.2010. godine u Kragujevcu
08.06.2010. godine u Preševu
09.06.2010. godinu u Nišu
15.06.2010 u Beogradu.

Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga između predstavnika organa javne vlasti i građana i građanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga. Konstruktivnim dijalogom otklonile bi se samo neke od nedoumica koje postoje:

– da li organi javne vlasti imaju procedure koji uređuju odgovaranje na peticije i druge predloge
– kakva su iskustva organa javne vlasti sa postupanjem po peticijama i drugim predlozima
– koje su glavne prepreke za davanje odgovora na peticije i predloge

Relevantna mišljenja i preporuke dobijene tokom panel diskusija biće korišćene za pripremu neophodnih promena pravne regulative.

Istovremeno, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung su pokrenuli internet portal www.uticaj.rs Internet portal uTIcaj najpre je namenjen onima koji žele da postavljaju i/ili da potpisuju peticije (predloge, predstavke i pritužbe), te u tom smislu ovde možete naći informacije ili pomoć pri njihovom pisanju ili određivanju kome treba određenu peticiju poslati. Takođe obiluje informacijama o pravu na peticiju u Srbiji, regionu, Evropskoj uniji i šire, i uopšte o direktnoj demokratiji koja je nezaobilazna tema kada je reč o peticijama – ukoliko se opšti termin peticija koristi kako bi se opisale i građanske inicijative za promenu zakona. Ovo su samo neke od aktivnosti kojima YUCOM i Heinrich Böll Stiftung žele da omoguće učešće građana u procesu donošenja odluka na svim nivoima vlasti kroz usvajanje neophodne pravne regulative i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za regulisanje prava na peticije i predstavke. O daljim aktivnostima informišite se na www.yucom.org.rs i www.boell.rs.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM i Heinrich Böll Stiftung u decembru mesecu 2009. godine zapoceli su projekat „Ukljucenje gradana u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, koji se finansira od strane EU. Nakon sprovedenog istraživanja pravne regulative koja ureduje ostvarivanje ovih ustavom zagarantovanih prava, i održavanja 5 radionica sa predstavnicima nevladinih organizacija, sindikata i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, došlo se do zakljucka da ne postoji pravni okvir koji reguliše ova prava, kao i da praksa postupanja po peticijama i predlozima gradana pokazuje na veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti.

U nastavku projekta, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung organizuju panel diskusije: – 25.05.2010. godine u Novom Sadu
– 28.5.2010. godine u Kragujevcu
– 08.06.2010. godine u Preševu
– 09.06.2010. godinu u Nišu
– 15.06.2010 u Beogradu.
Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika organa javne vlasti i gradana i gradanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga.

Konstruktivnim dijalogom otklonile bi se samo neke od nedoumica koje postoje:

– da li organi javne vlasti imaju procedure koji ureduju odgovaranje na peticije i druge predloge
– kakva su iskustva organa javne vlasti sa postupanjem po peticijama i drugim predlozima
– koje su glavne prepreke za davanje odgovora na peticije i predloge

Relevantna mišljenja i preporuke dobijene tokom panel diskusija bice korišcene za pripremu neophodnih promena pravne regulative. Istovremeno, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung su pokrenuli internet portal www.uticaj.rs

Internet portal uTIcaj najpre je namenjen onima koji žele da postavljaju i/ili da potpisuju peticije (predloge, predstavke i pritužbe), te u tom smislu ovde možete naci informacije ili pomoc pri njihovom pisanju ili odredivanju kome treba odredenu peticiju poslati. Takode obiluje informacijama o pravu na peticiju u Srbiji, regionu, Evropskoj uniji i šire, i uopšte o direktnoj demokratiji koja je nezaobilazna tema kada je rec o peticijama - ukoliko se opšti termin peticija koristi kako bi se opisale i gradanske inicijative za promenu zakona.

Ovo su samo neke od aktivnosti kojima YUCOM i Heinrich Böll Stiftung žele da omoguce ucešce gradana u procesu donošenja odluka na svim nivoima vlasti kroz usvajanje neophodne pravne regulative i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za regulisanje prava na peticije i predstavke. O daljim aktivnostima informišite se na www.yucom.org.rs i www.boell.rs.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

NOVI SAD -Iako je godišnje dobijala oko 450 primedaba i predloga građana, Skupština Srbije tek od pre dve nedelje ima jasno konstituisan Odbor koji će se baviti tim pitanjima.

Odbor formalno postoji od 2007. godione, međutim u protekle dve godine nije se znalo ko su njegovi članovi, pa zapravo nije funkcionisao, naveli su učesnici panel diskusije "Uključenje građana i građanki u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predloge" u Skupštini Vojvodine.

Jedno od osnovnih prava građana, ustanovljeno još u 12. veku, jeste da učestvuju u svim nivoima vlasti predlozima, peticijama ili žalbama. Iako je danas u Srbiji to njihovo pravo ustavom zagarantovano, ne postoje mehanizmi koji bi im to omogućili.

"Ja se ne sećam da smo ikada bilo kakvu zakonsku inicijativu građana stavili na dnevni red. Mogu da kažem da je bilo čak zakonskih inicijativa Skupštine Vojvodine koje republička Skupština nikada nije stavila na dnevni red. Poslaničke inicijative nikada nisu na dnevnom redu", navodi Vesna Pešić.
Prema mišljenju pravnika iz YUCOM-a, Skupština Vojvodine je za korak ispred republičke Skupštine, jer ovde postoji Odbor za predloge i predstavke koji funkcioniše. Pred tim odborom trenutno se nalazi sedamdesetak predstavki građana koje se uglavnom odnose na povredu radnog prava, pritužbe na rad organa lokalnih samouprava i probleme sa infrastrukturom.

"Prava iz radnog odnosa su uglavnom vezana za zaostale zarade, nepovezan radni staž i sve ono što su problemi koji prate tranziciju. S druge strane, pitanja o penzijsko-invalidskom osiguranju postavljaju građani iz bivših jugoslovenskih republika i načina na koji to može da se reši", kaže Milan Đukić predsednik Odbora za predloge i predstavke građana Skupštine Vojvodine.

Na rad organa lokalnih samouprava građani se uglavnom žale zbog duge procedure izdavanja dozvola i izrade urbanističkih planova, a jedan deo predstavki odnosi se na uslove života u ustanovama zatvorskog tipa, o čemu je Skupština Vojvodine raspravljala na poslednjoj sednici. U čak 14 vojvođanskih opština građani nemaju ni formalnu mogućnost da se obrate organima vlasti, a slična je situacija i na ostalim nivoima, navode pravnici YUCOMA.

"Da, vi imate situaciju da ste nešto podneli narodnoj Skupštini pre tri godine a da niko nije razmatrao vašu peticiju. To je nešto nedopustivo, a i sa aspekta građana je nedopustivo da ne mogu da ostvare svoja ljudska prava i da im predlozi odlaze na neke adrese sa kojih nikad neće dobiti odgovor“, navodi Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

YUCOM i Hajnrih Bol Štifung započeli su krajem prošle godine projekat uključenja građana u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, jer su zaključili da ne postoji pravni okvir koji reguliše tu oblast, zbog čega ih organi vlasti uglavnom ignorišu.

Nakon Novog Sada, panel diskusije održaće se tokom maja i juna i u drugim gradovima Srbije.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM uz podršku nemacke fondacije 'Hajnrih Bel' organizovao je tribinu u Skupštini Vojvodine u Novom Sadu 25. maja 2010. godine u okviru projekta 'Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz prava na peticije i predloge'. Projekat se realizuje uz finansijsku pomoc Evropske unije. Pravo na peticije bila je tema emisije 'Tu sasvim blizu' autorke Marine Fratucan emitovane na RTV1 03.06.2010. godine. U emisiji su govorili Vesna Pešic -- poslanica LDP-a u Skupštini Srbije, Milan Antonijevic -- izvršni direktor YUCOM-a, Milan Dukic - - predsednik odbora za predloge i predstavke Skupštine Vojvodine, Vincent Degert (Vensan Dežer) -- šef delegacije EU u Srbije, Boris Kovac -- kompozitor, Ruža Helac -- Vojvodanska zelena inicijativa, glumci i ravnatelj Slovenskog narodnog gledališca iz Ljubljane i gradani Novog Sada.

Političari u skupštinskim i drugim raspravama kao prioritetne probleme označavaju takozvana pitanja od nacionalnog interesa, čime zapravo pokušavaju da prikriju prioritetne probleme građana. Jaz između političkih partija i građana je veliki i zato su potrebni mehanizmi neposredne demokratije, poput prava na predstavke građana i prava na peticije

Direktor nemačke Fondacije Hajnrih Bel za jugoistočnu Evropu Volfgang Kloc ocenio je danas da se u Srbiji razlikuju prioriteti građana od prioriteta političkih stranaka. Kloc je na tribini o uključivanju građana u društveni život koja je održana u Skupštini Vojvodine, u organizaciji YUCOM-a, rekao da su prioriteti građana vezani za rešavanje problema kao što su reforma obrazovanja, reforma zdravstva, problemi infrastrukture i ekološki problemi. Prema njegovim rečima, političari u skupštinskim i drugim raspravama kao prioritetne probleme označavaju takozvana pitanja od nacionalnog interesa, čime zapravo pokušavaju da prikriju prioritetne probleme građana. “Jaz izmedju političkih partija i građana je veliki i zato su potrebni mehanizmi neposredne demokratije, poput prava na predstavke građana i prava na peticije”, naveo je Kloc.

On je ocenio da u Srbiji ključni kriterijum za razlikovanje partija nije u njihovim programima, već u individuama.

Tribinu su organizovali Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM i Heinrich Böll Stiftung u okviru projekta „Uključenje građana u društveni i politički život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, koji se finansira od strane EU

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Poslanica Liberalno-demokratske partije u Skupštini Srbije Vesna Pešić izjavila je danas da je uvođenje institucije blanko ostavki dovelo do toga da poslanici više ne znaju sa kakvim se problemima suočavaju građani. Pešićeva je na tribini o učešću građana u društvenom životu kazala da je Ustav kroz svoje odredbe dao slobodu partijama da određuju ko će biti poslanici i ocenila da je “apsurdno” da je od 250 poslanika u Skupštini Srbije, njih 60 iz samog centra Beograda.

“Istovremeno, neke oblasti u Srbiji nemaju svog predstavnika u parlamentu”, navela je Pešićeva. Ocenila je da Poslovnik o radu skupštine dodatno uskraćuje prava poslanika, jer ih onemogućuje da postavljaju poslanička pitanja i učestvuju u raspravi bez prethodnog odborenja šefa poslaničke grupe. Prema njenim rečima, mehanizmi neposredne demokratije u Srbiji, poput prava na predstavke građana i prava na peticiju, su na veoma niskom nivou.

“Građanske peticije su osamdesetih godina u Srbiji mnogo više nego danas potresale državne strukture, iako je tada na vlasti bio nedemokartski režim”, kazala je Pešićeva. Ona je ocenila da danas u Srbiji “vlada potpuna tupost” u odnosu na ono što građani imaju da kažu kroz političke peticije.

Navela je da Odbor Skupštine Srbije za peticije i predloge nije održao ni jednu sednicu od 2007. godine, tako da niko nije ni mogao da razmatra žalbe građana koje pristižu u parlament. Prema njenim rečima, na dnevni red Skupštine Srbije nikada nije stavljen ni jedan od zakonskih predloga nevladinih organizacija, kao ni jedan predlog zakona koji je uptila Skupština Vojvodine. Ocenila je da je pozitivno što su u nekoliko gradova Srbije, uz pomoć američkog Nacionalnog demokratskog instituta, otvorene kancelarije za uspostavljanje komunikacije između građana i poslanika.

Tribinu u Skupštini Vojvodine organizovao je Komitet pravnika za ljudska prava iz Beograda uz podršku nemačke fondacije “Hajnrih Bel”.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

Narodna poslanica Vesna Pešic ocenila je da su mehanizmi neposredne demokratije u Srbiji na veoma niskom nivou.

Ona je kazala da su gradanske peticije osamdesetih godina prošlog veka u Srbiji mnogo više nego danas potresale državne strukture, iako je tad na vlasti bio nedemokratski režim.

– Danas u Srbiji vlada potpuna tupost u odnosu na ono što gradani imaju da kažu kroz politicke peticije, iako postoji više kanala kroz koje se takvi zahtevi mogu cuti, od onih formiranih na lokalnim nivoima vlasti do institucije ombudsmana, ili, pak, preko politickih stranaka – rekla je Vesna Pešic na panel-diskusiji u Skupštini Vojvodine posvecenoj ukljucenju gradana u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge, koju je organizovao Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ona je istakla da je veliki problem to što je uvodenjem institucije blanko ostavki Ustavom Srbije došlo do raskida veze narodnog poslanika s problemima koji muce gradane.

Član 102 Ustava dao je partijama slobodu da odreduju ko ce biti poslanici, kakav ce biti njihov položaj i kako ce oni delovati u republickom parlamentu. Apsurdno je da je trenutno od 250 poslanika – njih 60 iz samog centra Beograda, dok neke oblasti Srbije nemaju svog predstavnika u parlamentu – napomenula je ona, i dodala da Poslovnik o radu Skupštine Srbije dodatno uskracuje prava poslanika jer ih onemogucava cak i u tome da postavljaju poslanicka pitanja i ucestvuju raspravi bez prethodnog odborenja šefa poslanicke grupe.

Vesna Pešic je navela i da Odbor Skupštine Srbije za peticije i predloge nije održao nijednu sednicu od 2007. godine, „tako da niko nije ni mogao razmatrati žalbe gradana koje ipak pristižu u parlament“. Volfgang Kloc iz Fondacije „Hajnrih Bel“ kazao je da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su gradani Srbije najviše zainteresovani za poboljšanje zdravstvenog sistema, školstva, životnog standarda i ekoloških standarda, dok se u politici i medijima najviše pažnje posvecuje potpuno drugacijim pitanjima, koja se najcešce defišu kao „nacionalni interesi“.

– Zbog tog jaza izmedu politickih stranaka i interesa gradana potrebni su mehanizmi Predsednik Odbora Skupštine APV za predstavke i predloge Milan Dukic kazao je da je to telo do sad održalo 11 sesija, ali i da su radili na terenu, te ostvarili dobru saradnju s pokrajinskim ombudsmanom. On je naveo da se najviše žalbi gradana pristiglih u taj odbor odnosi na povrede prava iz radnog odnosa i prava na penzijsko i invalidsko osiguranje.

NOVI SAD, 25. maja 2010. (Beta) - CClan Odbora za predstavke i predloge Skupsstine Vojvodine Milan Djukich izjavio je danas da u zatvorima i u neuropsihijatrijskim ustanovama u Vojvodini postoje problemi sa krssenjem ljudskih prava zatvorenika i pacijenata.

Djukich je na tribini o uccesschu gradjana u drusstvenom zzivotu rekao da su zatvori u Vojvodini “prenaseljeni” a da su neuropsihijatrijske ustanove ccesto smesstene u potpuno neodgovarajuche i stare objekte.

Prema njegovim reccima, zatvorenicima se ccesto krsse ljudska prava jer im se ne dodeljuje branilac po sluzzbenoj duzznosti, u sluccajevima kada prekrsse zatvorsku disciplinu. “Oni ne dobijaju branioce, iako za te prekrssaje dobijaju osstre kazne”, rekao je Djukich.

On je ocenio da Srbija zbog takve prakse mozze da ima problema pred Evropskim sudom za ljudska prava. “Ustanove zatvorenog tipa u Vojvodini su potencijal za krssenje ljudskih prava”, kazao je Djukich.

Naveo je da je objekat neuropsihijatrijske ustanove u Kovinu podhitno potrebno rekonstruisati, jer se u uslovima koji trenutno tamo vladaju, uza sav trud osoblja, ne mogu postichi odgovarajuchi rezultati u leccenju.

Djukich je rekao da Odbor za predstavke i predloge Skupsstine Vojvodine ima odliccnu saradnju sa Kancelarijom pokrajinskog ombudsmana, s ccijim je predstavnicima pre pola godine obilazio zatvore po Vojvodini.

On je kritikovao 14 opsstina u Vojvodini, koje joss uvek nemaju Odbor za predstavke i predloge.

Naveo je da je Odbor Skupsstine Vojvodine za predstavke i predloge u ovoj godini dobio ukupno 40 predstavki, a najvisse njih se odnosi na probleme sa neisplachenim zaradama, sa povezivanjem radnog stazza, sa penzijama u bivssim jugoslovenskim republikama.

Tribinu u Skupsstini Vojvodine organizovao je Komitet pravnika za ljudska prava iz Beograda uz podrssku nemaccke fondacije “Hajnrih Bel”.

Zajednicki projekat YUCOM-a i Heinrich Böll Stiftung-a

Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM i Heinrich Böll Stiftung u decembru mesecu 2009. godine zapoceli su projekat „Ukljucenje gradana u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, koji se finansira od strane EU.

Nakon sprovedenog istraživanja pravne regulative koja ureduje ostvarivanje ovih ustavom zagarantovanih prava, i održavanja 5 radionica sa predstavnicima nevladinih organizacija, sindikata i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, došlo se do zakljucka da ne postoji pravni okvir koji reguliše ova prava, kao i da praksa postupanja po peticijama i predlozima gradana pokazuje na veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti.

U nastavku projekta, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung organizuju panel diskusije:

- 25.05.2010. godine u Novom Sadu
- 28.05.2010. godine u Kragujevcu
- 08.06.2010. godine u Preševu
- 09.06.2010. godinu u Nišu
- 15.06.2010 u Beogradu.

Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika organa javne vlasti i gradana i gradanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga.

Konstruktivnim dijalogom otklonile bi se samo neke od nedoumica koje postoje:
- da li organi javne vlasti imaju procedure koji ureduju odgovaranje na peticije i druge predloge
- kakva su iskustva organa javne vlasti sa postupanjem po peticijama i drugim predlozima
- koje su glavne prepreke za davanje odgovora na peticije i predloge

Relevantna mišljenja i preporuke dobijene tokom panel diskusija bice korišcene za pripremu neophodnih promena pravne regulative.

Istovremeno, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung su pokrenuli internet portal www.uticaj.rs

Internet portal uTIcaj najpre je namenjen onima koji žele da postavljaju i/ili da potpisuju peticije (predloge, predstavke i pritužbe), te u tom smislu ovde možete naci informacije ili pomoc pri njihovom pisanju ili odredivanju kome treba odredenu peticiju poslati. Takode obiluje informacijama o pravu na peticiju u Srbiji, regionu, Evropskoj uniji i šire, i uopšte o direktnoj demokratiji koja je nezaobilazna tema kada je rec o peticijama - ukoliko se opšti termin peticija koristi kako bi se opisale i gradanske inicijative za promenu zakona.

Ovo su samo neke od aktivnosti kojima YUCOM i Heinrich Böll Stiftung žele da omoguce ucešce gradana u procesu donošenja odluka na svim nivoima vlasti kroz usvajanje neophodne pravne regulative i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za regulisanje prava na peticije i predstavke. O daljim aktivnostima informišite se na www.yucom.org.rs i www.boell.rs. Panel diskusija u Kragujevcu održava se 28. maja sa pocetkom u 11 casova, u zgradi gradske uprave, sala 105.

S poštovanjem,
Tim YUCOM-a i Heinrich Böll Stiftung-a

Autor / izvor: Tim YUCOM-a i Heinrich Böll Stiftung-a

U organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM i Fondacije "Hajnrih Bel", u Kragujevcu je danas održana panel diskusija “Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“.

Cilj ovog panela je da podstakne lokalne samouprave i ostale institucije vlasti da poštuju ustavno pravo gradana da uticu na dešavanja podnošenjem peticija i predloga.

Koliko se peticijama gradana u Srbiji pridaje pažnja, najbolje svedoce podaci da Odbor Skupštine Srbije za predstavke i predloge nije zasedao od 2007. godine do danas, a da su, prema podacima Kancelarije zaštitnika gradana u Kragujevcu, za pet godina, koliko ova kancelarija postoji, institucije usvojile svega oko pet odsto svih podnetih predloga i žalbi gradana putem peticija.

Strucnjaci YUCOM-a navode da ova oblast mora da se uredi kroz zakone i podzakonska akta, koji ce institucijama propisati rok i nacin odgovora na predloge i žalbe gradana.

YUCOM i Fondacija "Hajnrif Bel" pokrenuli su internet portal www.uticaj.rs, koji je namenjen onima koji žele da postavljaju i da potpisuju peticije, i sadrži sve informacije o njihovom pisanju ili odredivanju kome treba odredenu peticiju poslati.

“Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“, bila je tema panel diskusije koju su danas u Kragujevcu organizovali Komitet pravnika za ljudska prava YUKOM i Fondacija Hajrih Bel.

Panel diskusija realizuje se u okviru istoimenog projekta koju je podržala delegacija Evropske unije u Srbiji, ciji je cilj ukljucivanje gradana u proces donošenja odluka na svim nivoima javne vlasti, kroz usvajanje neophodne pravne regulative i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za regulisanje prava na peticije i predstavke. Iako je pravo na peticije, predstavke i predloge zapisano u Ustavu Republike Srbije, ono do sada nije bilo aktivirano, i nadamo se da cemo kroz diskusije, koje organizujemo po gradovima Srbije, moci da pridobijemo ljude iz administracije, kako bi gradani i ostvarivali ovo pravo, i u što kracem roku dobili odgovor i zadovoljavajuca rešenja za svoja predloge i peticije, rekao je izvršni direktor YUKOM-a Milan Antonijevic. Isticuci da je to do sada bila samo stvar dobre volje opštinskih, gradskih i državnih organa vlasti, Antonijevic je rekao da je neophodno da se donese niz podzakonskih akata kojima bi obavezali svi nivoi vlasti i njima precizirali nacin podnošenja i rokovi za njihovo rešavanje, a gradani pravnom regulativom ostvarili pravo na peticije i predloge.

Posle Novog Sada, Kragujevac je drugi grad u kojem se govori na ovu temu, a planirane su i diskusije u Preševu, Nišu i Beogradu. U ime grada Kragujevca predstavnicima sindikata i nevladinih organizacija, ucesnicima panela obratila se Slavica Dordevic, pomocnik gradonacelnika, isticuci da ce ova diskusija sigurno pomoci lokalnoj samoupravi da pronade mehanizme kojima bi se regulisalo pravo gradana da ostvaruju ovo svoje pravo. Zamenik zaštitnika gradana, Mihajlo Ignjatovic izneo je podatak da se u poslednjih pet godina, njihovoj kancelariji od ukupnog broja zahteva, 5 % odnosilo na peticije i predloge gradana. Prema njegovim recima jedan broj njih je rešen na zadovoljavajuci nacin uz ucešce organa vlasti i nadležnih institucija, ali ima onih i koji nisu.

YUKOM ima podršku republickog odbora za predstavke i predloge, pa ce tako predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava na narednom sastanku u Narodnoj skupštini, razgovarati o potrebi donošenja Zakona o peticijama i predstavkama, najavila je Katarina Jocic iz YUKOM-a.

Pogledaj tekst na originalnoj lokaciji

U Srbiji ne postoji pravni okvir kojim bi se regulisalo Ustavom zagarantovano pravo na peticije i predstavke, receno je juce u Kragujevcu, na panel diskusiji “Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge”, koju su organizovali YUKOM i Fondacija Hajnrih Bel. Diskusija je deo istoimenog projekta koji pomenute organizacije sprovode uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ovo prakticno znaci da, s jedne strane, gradani imaju pravo da podnesu peticiju, ali, s druge strane, ne postoji zakon koji onog kome je peticija podneta obavezuje ba bilo šta preduzme po tom pitanju i postupanje po ovim predmetima stvar je dobre volje predstavnika državnih institucija. Nakon sprovedenog istraživanja i radionica, održanih sa predstavnicima sindikata, nevladinih organizacija i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, uocen je veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti.

YUKOM i Fondacija Hajnrih Bel se trude da ukažu na postojanje ovog problema, ali i da, nizom aktivnosti, “poguraju” usvajanje neophodne pravne regulative, a krajnji cilj je omogucavanje veceg ucešca gradana u procesu donošenja odluka na savim nivoima vlasti.Pomak u rešavanju ovog problema predstavlja i reaktiviranje Odbora za predstavke i predloge koji ce, na narednom sastanku, u Skupštini Srbije, razgovarati o neophodnosti donošenja posebnog Zakona o peticijama i predstavkama.

Nakon istraživanja koje je sprovodeno prethodnih meseci, na redu su panel diskusije koje se organizuju u gradovima Srbije s namerom da se dode do konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika javne vlasti i gradana o nacinima ostvarivanja ovog, Ustavom zagarantovanog, prava.

Diskusiji na ovu temu, održanoj juce u Kragujevcu, prisustvovao je i zamenik zaštitnika gradana, Mihajlo Ignjatovic. On je, govoreci o praksi podnošenja peticija i predloga u Kragujevcu, istakao da su u prethodnih pet godina, koliko postoji kancelarija zaštitnika gradana u Kragujevcu, peticije cinile oko pet odsto od ukupnog broja predmeta. Peticije su se ticale razlicitih oblasti života – od zahteva za uvodenjem javne rasvete u pojedinim ulicama, preko ostvarivanja prava na deciji dodatak, pa sve do problema koji stanari neke zgrade ili žitelji nekog naselja mogu imati sa jednim komšijom.

- Nakon što dobijemo peticiju koju je potpisao odredeni broj gradana, prvo što uradimo je izlazak na teren. Nakon uveravanja da problem postoji, pokušamo da ga rešimo posredovanjem i upravo na ovaj nacin rešeno je oko 80 odsto slucajeva kojima su se peticije bavile, a veoma mali broj je završio na sudu. - Rekao je Ignjatovic.

Opšti zakljucak je da su gradani, u ovom slucaju, Kragujevca lakše rešavali svoje probleme u situacijama kada su se udruživali, kroz pisanje peticija, nego što je to bio slucaj kada su nastupali pojedinacno. Medutim, nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da gradani nisu dovoljno upoznati sa ovim pravom, kao i da nisu sigurni kome mogu da se obrate i kome treba da podnesu peticiju ili predlog, pa se namece potreba da se o ovome cešce i više govori.

U cilju bolje obaveštenosti šire javnosti, napravljen je i internet portal https://www.uticaj.rs/ namenjen onima koji žele da postavljaju ili da potpisuju peticije (predloge, predstavke i pritužbe). Portal pruža pomoc pri njihovom pisanju, ali i odredivanju kome treba odredenu peticiju poslati. Na njemu se nalazi i obilje informacija o pravu na peticiju u Srbiji, regionu, Evropskoj uniji i šire, kao i o direktnoj demokratiji koja je nezaobilazna tema kada je rec o peticijama.

J. Vaskovic

Autor / izvor: Jelena Vaskovic

Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM i Heinrich Böll Stiftung u decembru mesecu 2009. godine zapoceli su projekat „Ukljucenje gradana u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predstavke, koji se finansira od strane EU.

Nakon sprovedenog istraživanja pravne regulative koja ureduje ostvarivanje ovih ustavom zagarantovanih prava, i održavanja 5 radionica sa predstavnicima nevladinih organizacija, sindikata i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, došlo se do zakljucka da ne postoji pravni okvir koji reguliše ova prava, kao i da praksa postupanja po peticijama i predlozima gradana pokazuje na veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti.

U nastavku projekta, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung organizuju panel diskusije: 25.05.2010. godine u Novom Sadu
28.5.2010. godine u Kragujevcu
08.06.2010. godine u Preševu
09.06.2010. godinu u Nišu
15.06.2010 u Beogradu.

Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika organa javne vlasti i gradana i gradanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga.

Konstruktivnim dijalogom otklonile bi se samo neke od nedoumica koje postoje: * da li organi javne vlasti imaju procedure koji ureduju odgovaranje na peticije i druge predloge * kakva su iskustva organa javne vlasti sa postupanjem po peticijama i drugim predlozima * koje su glavne prepreke za davanje odgovora na peticije i predloge

Relevantna mišljenja i preporuke dobijene tokom panel diskusija bice korišcene za pripremu neophodnih promena pravne regulative. Istovremeno, YUCOM i Heinrich Böll Stiftung su pokrenuli internet portal www.uticaj.rs Internet portal uTIcaj najpre je namenjen onima koji žele da postavljaju i/ili da potpisuju peticije (predloge, predstavke i pritužbe), te u tom smislu ovde možete naci informacije ili pomoc pri njihovom pisanju ili odredivanju kome treba odredenu peticiju poslati. Takode obiluje informacijama o pravu na peticiju u Srbiji, regionu, Evropskoj uniji i šire, i uopšte o direktnoj demokratiji koja je nezaobilazna tema kada je rec o peticijama - ukoliko se opšti termin peticija koristi kako bi se opisale i gradanske inicijative za promenu zakona. Ovo su samo neke od aktivnosti kojima YUCOM i Heinrich Böll Stiftung žele da omoguce ucešce gradana u procesu donošenja odluka na svim nivoima vlasti kroz usvajanje neophodne

pravne regulative i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za regulisanje prava na peticije i predstavke. O daljim aktivnostima informišite se na www.yucom.org.rs i www.boell.rs.

S poštovanjem,
Tim YUCOM-a i Heinrich Böll Stiftung-a

Predsednik Odbora za predstavke i predloge Saša Dujovic u nastavku niza susreta sa predstavnicima regulatornih tela, koje bira Narodna skupština Republike Srbije i nevladinim organizacijama, danas je razgovarao sa predstavnicima nevladinih organizacija JUKOM i Fondacija HBS. Ispred organizacije JUKOM na sastanku su prisustvovali Katarina Jozic, Milan Antonijevic i Hana Copic, a Fondaciju HBS je predstavljao Volfgang Kloc ispred regionalne kancelarije za Jugoistocnu Evropu.

Predsednik Odbora Dujovic upoznao je prisutne goste sa planom rada i aktivnostima Odbora. On je istakao da ce se u buducem radu intenzivirati rad Odbora i na lokalnom nivou, kako u opštinama, tako i po gradovima širom Srbije. Cilj i prioritet Odbora za predstavke i predloge bice rad sa gradanima u svim delovima naše zemlje, dodao je Dujovic.

Tokom sastanka, prisutni su se složili da je neophodna saradnja izmedu Narodne skupštine i nevladinih organizacija, kako bi se svim gradanima Srbije obezbedio efikasan i blagovremeni postupak po prestavkama i predlozima, koje se upucuju na adresu Narodne skupštine.

Panel diskusija „Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge" u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM i Fondacije Hajnrih Bel održace se u Hotelu In, Bulevar Arsenija Carnojevica 56, Novi Beograd, 15.06.10. u 11.00.

Nakon sprovedenog istraživanja pravne regulative koja ureduje ostvarivanje ovih ustavom zagarantovanih prava, i 5 radionica održanih sa predstavnicima nevladinih organizacija, sindikata i šire javnosti u Beogradu, Nišu, Preševu, Kragujevcu i Novom Sadu, došlo se do zakljucka da ne postoji pravni okvir koji reguliše ova prava, kao i da praksa postupanja po peticijama i predlozima gradana pokazuje na veliki stepen ignorisanja ovog prava od strane organa javne vlasti.

Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika organa javne vlasti i gradana i gradanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga. Konstruktivnim dijalogom otklonile bi se samo neke od nedoumica koje postoje: da li organi javne vlasti imaju procedure koje ureduju odgovaranje na peticije i druge predloge, kakva su iskustva organa javne vlasti sa postupanjem po peticijama i drugim predlozima, koje su glavne prepreke za davanje odgovora na peticije i predloge.

Predsednik Pokreta veterana, narodni poslanik i predsednik skupštinskog Odbora za predstavke i predloge Saša Dujovic, odazvao se pozivu Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) i ucestvovao u panel diskusiji „Ukljucenje gradana i gradanki u društveni i politicki život kroz zastupanje prava na peticije i predloge“ u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava i Fondacije Hajnrih Bel koja je održana danas u hotelu In.

Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika organa javne vlasti i gradana i gradanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga.

Cilj panel diskusija je stvaranje konstruktivnog dijaloga izmedu predstavnika organa javne vlasti i gradana i gradanki o modelima ostvarivanja ustavnog prava na podnošenje peticija i predloga. Konstruktivnim dijalogom otklonile bi se samo neke od nedoumica koje postoje: da li organi javne vlasti imaju procedure koje ureduju odgovaranje na peticije i druge predloge, kakva su iskustva organa javne vlasti sa postupanjem po peticijama i drugim predlozima, koje su glavne prepreke za davanje odgovora na peticije i predloge.